میلاد پیامبر عظیم الشان اسلام(ص)و امام جعفرصادق(ع) مبارکباد

دیدار سفیر کشور ژاپن با آقای دکتر شعردوست
آلبومهاي بيشتر
ТЕСТ
идома...
ТЕСТ
متن کامل سخنرانی دکتر علی اصغر شعردوست در کنفرانس بین المللی «آسیای مرکزی و افغانستان: تهدیدها، امکانات و دورنما» به سه زبان

 

بسمه تعالی
 
سخنرانی جناب آقای دکتر علی اصغر شعردوست
سفیر فوق العاده و تام الاختیار جمهوری اسلامی ایران در جمهوری تاجیکستان
دومین کنفرانس بین المللی «آسیای مرکزی و افغانستان: تهدیدها، امکانات و دورنما»
3 و 4 آذر 1388 (24 و 25 نوامبر 2009)
مرکز تحقیقات استراتژیک ریاست جمهوری تاجیکستان
 
خانمها و آقایان محترم، همکاران گرامی
در ابتدا لازم می دانم از برگزار کنندگان کنفرانس جهت فراهم آوردن زمینه تبادل نظر و بحث و بررسی مسائل افغانستان تشکر نمایم.
همچنین انتخاب مجدد جناب آقای کرزای به ریاست جمهوری افغانستان را به دوستان افغان حاضر تبریک می گویم.
   امروزه چالش افغانستان با عبور از مرزهای منطقه به مساله ای جهانی بدل شده و حل و فصل آن نیز نیاز به کمک همه دارد. با گذشت بیش از هشت سال از سقوط رژیم طالبان و حضور نیروهای خارجی، وضعیت در این کشور همچنان بحرانی است و هنوز چشم انداز روشنی برای غلبه بر این مشکلات دیده نمی شود. علی رغم تمام تلاشهای صورت گرفته، وضعیت نامطلوب امنیتی، توسعه جریانهای شورشی به لحاظ جغرافیایی و افزایش قاچاق مواد مخدر در کنار ناکارامدی استراتژی مقابله نظامی با تروریسم و افراط گرایی، شرایط بحرانی را به وجود آورده که نیاز به بازنگری در راهبرد کنونی و توجه بیشتر جامعه بین الملل را دوچندان می کند. 
جمهوری اسلامی ایران بعنوان همسایه تاریخی افغانستان و با توجه مشترکات فراوان میان دو ملت، نگران شرایط موجود در این کشور است و بازگشت صلح، ثبات و امنیت به افغانستان از اولویتهای منطقه ای ایران محسوب می شود. تاریخ، فرهنگ، دین و آئینهای مردمان ما در طول سالیان دراز بهم پیوند خورده و با وجود بیش از یک میلیون نفر از برادران افغان در ایران و مرزهای طولانی میان دوکشور، ناامنی و بحران در این کشور خواه ناخواه به ایران و دیگر همسایگان افغانستان نیز کشیده خواهد شد. مهمترین موضوع در حال حاضر این است چگونه می توان ثبات و آرامش را به افغانستان و منطقه بازگرداند؟
مطالعه تاریخ افغانستان این نکته را مشخص می کند که عنصر خارجی هیچگاه نتوانسته است در ایجاد ثبات وامنیت پایدار در این کشور موثر باشد و برعکس با هر هدفی که وارد شده، معمولا خودش بعنوان یک عامل بی ثباتی مطرح بوده است. بررسی مسائل افغانستان از سال 2001 به بعد نشان می دهد که هرچند شرایط کلی مردم افغانستان به کمک جامعه بین المللی تا حدودی بهبود یافته ولی تامین کننده هدف اولیه نیروهای خارجی از ورود به افغانستان یعنی مبارزه با تروریسم، نبوده است. نگاهی به تحولات یک سال اخیر در افغانستان و آمار بالای تلفات نظامی و غیرنظامی در مقایسه با سالهای پیش، موید آن است که عملیات نظامی علیه گروههای تروریستی و افراط گرا موفق نبوده و حتی نتیجه ای که حاصل شده خلاف آن است، یعنی گروههای تروریستی توانسته اند توسعه پیدا کنند و حوزه جغرافیایی گسترده تری را برای اقدامات خود به دست آورده و ناامنی را بیشتر کنند.
در حقیقت راهکار ارائه شده تاکنون نتیجه مطلوبی نداشته و اگر استراتژی ناموفق گذشته تداوم یابد، ناکامی ها ادامه خواهد داشت و عواقب آن بیشتر از این، هم متوجه مردم و دولت افغانستان و هم کشورهای منطقه خواهد شد.
خانمها و آقایان !
جمهوری اسلامی ایران بر این اعتقاد است که مشکلات افغانستان راه حل صرفا نظامی نداشته و با استفاده از راهکارهای موجود، امکان دست یابی به یک موفقیت نظامی در مقابل نیروهای شورشی بسیار ضعیف شده است. برای گذر از وضعیت موجود باید بیش از این به شرایط خاص این کشور و خصوصیات مردم آن توجه نشان داد. مطمئنا، مردم مسلمان و دولت افغانستان بیش از دیگران می توانند به بازگشت آرامش به کشور خود کمک کنند. باید ظرفیتهای داخلی افغانستان را شناخت و از آن حمایت کرد. در حقیقت  برای دستیابی به یک ثبات پایدار نیاز است که توجه کشورهای دوست افغانستان به ضرورت تسریع و تکمیل بازسازی ارتش، پلیس و نیروهای امنیتی این کشور معطوف شود و مسئولیت این کار را به نیروهای افغانی واگذار کنند. بومی کردن مدیریت بحران در افغانستان بر اساس راهبردهای داخلی می تواند بسیاری از مشکلات را در تقابل گروههای شورشی با نیروهای خارجی مرتفع کرده و از سوی دیگر انگیزه این گروهها را برای مبارزه سرسختانه و گسترده با عوامل خارجی، کاهش دهد. ارتش و نیروهای امنیتی افغان این توانایی را دارند که با کسب تجربه و و تجهیزات مناسب در سالهای آتی، مسئولیت کنترل کامل برقراری امنیت کشور را بر عهده گرفته و زمینه خروج نیروهای خارجی را فراهم کنند.
جامعه بین المللی نیز همانگونه که در کنفرانسهای مختلف کمک به افغانستان، تعهد کرده است باید توجه بیشتری به بازسازی کشور و حمایت از ساختارهای موجود نماید. ضرورت حمایت جهانی از افغانستان از آنجا ناشی می شود که مسائل این کشور در صورت تداوم شرایط فعلی، محدود به مرزهای افغانستان نخواهد ماند و منطقه آسیای جنوب غربی و مرکزی را نیز تحث تاثیر قرار خواهد داد.
نکته دیگری که باید به آن اشاره کرد، نقش کشورهای منطقه در کمک به استقرار ثبات و امنیت در افغانستان است. بی تردید کشورهای منطقه به ویژه همسایگان افغانستان به دلیل شناخت بیشتر، پیوندهای عمیق فرهنگی، سیاسی و تاریخی با افغانستان، ظرفیت بیشتری از نیروهای فرامنطقه ای برای بازگرداندن ثبات و کاهش مشکلات موجود دارند. جمهوری اسلامی ایران مشخصا به این ظرفیتهای منطقه ای توجه دارد و بر این باور است که توسعه همکاریهای منطقه ای و افزایش نقش همسایگان افغانستان چه در حوزه بازسازی و چه در زمینه مبارزه با گروههای تروریستی و افراط گرا، نتایج مفید تری هم برای مردم افغانستان و هم در راستای ارتقاء صلح، ثبات و امنیت منطقه خواهد داشت. این مساله را کشورهای منطقه پیش از این و در سالهای اشغال افغانستان در زمان شوروی سابق تجربه کرده اند. نباید فراموش کرد که در آن هنگام مجاهدین افغانی با کمک و حمایت منطقه ای توانستند به اشغال کشور خود پایان دهند.
همکاران محترم !
موضوع تولید و قاچاق مواد مخدر کماکان بعنوان یکی از مهمترین مشکلات افغانستان، گریبانگیر مردم این کشور، منطقه و جامعه بین الملل است. طبق آمار دفتر مبارزه با مواد مخدر و جرائم سازمان یافته ملل متحد، UNODC ، تولید مواد مخدر در افغانستان از 185 تن در سال 2001 به بیش از 8200 تن در 2007 رسید و طبق همین گزارش، کاهش اندک تولید مواد مخدر در سالهای 2008 و 2009 نه به خاطر مبارزه با آن که متاثر از خشکسالی و اشباع بازار بوده است. با کمال تاسف باید پذیرفت که علی رغم حضور هشت ساله نیروهای خارجی، افغانستان هنوز هم 92% تریاک دنیا را تولید می کند. جمهوری اسلامی ایران هر ساله برای جلوگیری از قاچاق و ترانزیت مواد مخدر چند میلیارد دلار هزینه کرده و شهدای زیادی نیز در این راه داده است. متاسفانه آنگونه که عملکرد نیروهای خارجی نشان می دهد، مقابله با تولید و قاچاق مواد مخدر جزء برنامه های ایشان نیست. در حالی که تولیدات مواد مخدر در افغانستان به سراسر دنیا انتقال می یابد و در صورت عدم جدیت ایران و دیگر همسایگان افغانستان در جلوگیری از ترانزیت این مواد به اروپا و دیگر مناطق، عواقب آن ملموس تر خواهد بود. همچنین باید در نظر داشت که تجارت مواد مخدر یکی از راههای اصلی تامین منابع مالی گروههای تروریستی و شورشی محسوب می شود. این تجارت رابطه مستقیمی با ناامنیهای افغانستان دارد و مقابله با آن تاثیر مهمی بر کاهش نفوذ و قدرت گروههای تروریستی خواهد داشت. جمهوری اسلامی ایران با داشتن تجربیات فراوان در این زمینه آماده است با کمک و همکاری کشورهای منطقه برنامه جامعی را برای مقابله با تولید و قاچاق مواد مخدر در افغانستان ارائه نماید.
مطلب دیگری که باید به آن اشاره کرد تشکیل دولت جدید در افغانستان است. خوشبختانه فراز و نشیبهای انتخابات اخیر ریاست جمهوری به پایان رسید و جناب آقای حامد کرزای برای یک دوره پنج ساله دیگر به ریاست جمهوری انتخاب شدند. جمهوری اسلامی ایران امیدوار است جناب آقای کرزای در سالهای آتی بتواند با برنامه ریزی بهتر در جهت کاهش مشکلات موجود قدم بردارند. تشریک مساعی همه اقوام و مذاهب داخلی حول محور وحدت ملی و مشارکت بیشتر گروههای سیاسی در ساختارهای حکومتی و ارتقاء همگرایی نظرات و دیدگاههای مختلف، در کنار گسترش روابط دوستانه و حسنه با همسایگان و توسعه همکاریهای منطقه ای می تواند شرایط مساعدی را پیش روی مردم و دولت افغانستان قرار داده و در نهایت زمینه خروج نیروهای خارجی و سپردن مسئولیتهای بیشتر به نهادهای ملی را فراهم آورد.
سیاست راهبردی ایران، حمایت از تلاشهای دولت مرکزی برای استقرار ثبات و امنیت در کشور است و در این مسیر از هرگونه کمکی به دولت و مردم افغانستان دریغ نخواهد کرد.  
در پایان بار دیگر تاکید می کنم که امروزه تجربه جهانی نشان داده است که بسیاری از بحرانها را می توان در چارچوب همکاریهای منطقه ای حل و فصل کرد. به موضوع افغانستان نیز می توان در همین چارچوب نگاه کرد. حضور افغانستان در مجامع منطقه ای نظیر اکو، اتحادیه کشورهای فارسی زبان، سازمان کنفرانس اسلامی و سازمان همکاریهای شانگهای و تعامل بیشتر با همسایگان، پتانسیل زیادی برای کمک به بازگشت ثبات و آرامش به این کشور دارد. با استقرار امنیت، موقعیت ژئوپلتیکی افغانستان در اتصال آسیای مرکزی و جنوبی و خاورمیانه نیز می تواند بار دیگر نقش مهم این کشور در معادلات و تحولات منطقه ای را احیاء کند.
ما امیدواریم با توجه جدیتر جامعه بین المللی، حمایت و همکاری کشورهای منطقه در چارچوب منافع مشترک و از همه مهمتر تلاش و همت مردم، دولت و همه اقوام و گروههای افغان، در آینده ای نه چندان دور شاهد بازگشت صلح، ثبات و امنیت به این کشور اسلامی و پایان رنج و محنت مردم افغانستان باشیم.
از بذل توجه حاضرین محترم کمال تشکر را دارم.
والسلام علیکم و رحمت ا... و برکاته.
 
 
 
Ба номи Худо
 
Суханронии
љаноби оќои доктор Алиасѓари Шеърдӯст
Сафири фавќулода ва мухтори Љумњурии Исломии Эрон
дар Љумњурии Тољикистон
дар Дуюмин конфронси байналмилалии «Осиёи Марказӣ ва Афѓонистон: тањдидњо, имконот ва дурнамо»
3 ва 4 озармоњи соли 1388 баробар бо 24 ва 25 ноябри соли 2009
Маркази тањќиќоти стратегии назди Президенти Љумњурии Тољикистон
 
 
Хонумњо ва љанобони мӯњтарам, њамкорони гиромӣ,
 
Дар ибтидо лозим медонам, аз баргузоркунандагони конфронс љињати фароњам овардани заминаи табодули назар ва бањсу баррасии масоили Афѓонистон ташаккур намоям.
Њамчунин интихоби дуюмбораи љаноби оќои Карзайро ба Раисии Љумњурии Афѓонистон ба дӯстони афѓони њозир табрик мегӯям.
Имрӯза масъалаи Афѓонистон бо убур аз марзњои минтаќа ба масъалаи љањонӣ бадал шуда ва њаллу фасли он низ ниёз ба кӯмаки њама дорад. Бо гузашти беш аз њашт сол аз суќути режими Толибон ва њузури нерӯњои хориљӣ, вазъият дар ин кишвар њамчунон бӯњронӣ аст ва њанӯз чашмандози равшане барои ѓалаба бар ин мушкилот дида намешавад. Сарфи назар аз тамоми талошњои суратгирифта, вазъияти номатлуби амниятӣ, тавсеаи љараёнњои шӯришӣ ба лињози љуѓрофиёӣ ва афзоиши ќочоќи маводи мухаддир дар канори нокоромадии стратегияи муборизаи низомӣ бо терроризм ва ифротгароӣ, шароити бӯњрониеро ба вуљуд оварда, ки ниёз ба бознигарӣ дар стратегияи кунунӣ ва таваљљӯњи бештари љомеаи байналмилалро дучандон мекунад.
Љумњурии Исломии Эрон ба унвони њамсояи таърихии Афѓонистон ва бо таваљљӯњ ба муштаракоти фаровон миёни ду миллат, нигарони шароити мављуд дар ин кишвар аст ва бозгашти сулњ, субот ва амният ба Афѓонистон аз авлавиятњои минтаќавии Эрон мањсуб мешавад. Таърих, фарњанг, дин ва ойинњои мардумони мо дар тӯли солњои дароз ба њам пайванд хӯрда ва бо вуљуди беш аз як миллион нафар аз бародарони афѓон дар Эрон ва марзњои тӯлонӣ миёни ду кишвар ноамнӣ ва бӯњрон дар ин кишвар хоњ–нохоњ ба Эрон ва дигар њамсоягони Афѓонистон низ кашида хоњад шуд. Муњимтарин суол дар њоли њозир ин аст, ки чигуна метавон субот ва оромишро ба Афѓонистон ва минтаќа бозгардонд?
Мутолиаи таърихи Афѓонистон ин нуктаро мушаххас мекунад, ки унсури хориљӣ њељ гоњ натавонистааст дар эљоди субот ва амнияти пойдор дар ин кишвар муассир бошад ва баръакс бо њар њадафе, ки ворид шудааст, маъмулан худаш ба унвони як омили бесуботӣ матрањ будааст. Баррасии масоили Афѓонистон аз соли 2001 ба баъд нишон медињад, ки њарчанд шароити куллии мардуми Афѓонистон бо кӯмаки љомеаи байналмилалӣ то њудуде бењбуд ёфта, вале таъминкунандаи њадафи аввалияи нерӯњои хориљӣ аз вуруд ба Афѓонистон, яъне мубориза бо терроризм набудааст. Нигоње ба тањаввулоти як соли охир дар Афѓонистон ва омори болои талафоти низомӣ ва ѓайринизомӣ дар муќоиса бо солњои пеш, гувоњи он аст, ки амалиёти низомӣ алайњи гурӯњњои террористӣ ва ифротгаро муваффаќ набуда ва њатто натиљае, ки њосил шуда хилофи он аст, яъне гурӯњњои террористӣ тавонистаанд, тавсеа пайдо кунанд ва њавзаи љуѓрофиёии густардатареро барои иќдомоти худ ба даст оварда ва ноамниро бештар кунанд.
Дар њаќиќат роњкори пешнињодшуда то кунун натиљаи матлубе надошта ва агар стратегияи номуваффаќи гузашта идома ёбад, нокомињо давом хоњад кард ва оќибатњои он бештар аз ин њам мутаваљљењи мардум ва Давлати Афѓонистон ва њам кишварњои минтаќа хоњад шуд.
 
Хонумњо ва љанобон!
 
Љумњурии Исломии Эрон бар ин эътиќод аст, ки мушкилоти Афѓонистон роњи њалли сирфан низомӣ надошта ва бо истифода аз роњкорњои мављуд, имкони дастёбӣ ба як муваффаќияти низомӣ дар муќобили нерӯњои шӯришӣ бисёр заиф шудааст. Барои гузар аз вазъияти мављуд бояд беш аз ин ба шароити хоси ин кишвар ва хусусиятњои мардуми он таваљљӯњ нишон дод. Мутмаинан мардуми мусалмон ва Давлати Афѓонистон беш аз дигарон метавонанд ба бозгашти оромиш ба кишвари худ кумак кунанд. Бояд имконоти дохилии Афѓонистонро шинохт ва аз он њимоят кард. Дар њаќиќат барои дастёбӣ ба як суботи пойдор ниёз аст, ки таваљљӯњи кишварњои дӯсти Афѓонистон ба зарурати тасреъ ва такмили бозсозии артиш, пулис ва нерӯњои амниятии ин кишвар маътуф шавад ва масъулияти ин корро ба нерӯњои афѓонӣ вогузор кунанд. Бумӣ кардани идораи бӯњрон дар Афѓонистон дар асоси стратегияњои дохилӣ метавонад бисёре аз мушкилотро дар рӯёруии гурӯњњои шӯришӣ бо нерӯњои хориљӣ аз миён бардошта ва аз сӯи дигар ангезаи  ин гурӯњњоро барои муборизаи сарсахтона ва густарда бо омилњои хориљӣ, коњиш дињад. Артиш ва нерӯњои амниятии афѓон ин тавоноиро доранд, ки бо касби таљриба ва таљњизоти муносиб дар солњои оянда, масъулияти назорати комили барќарории амнияти кишварро бар ӯњда гирифта ва заминаи хуруљи нерӯњои хориљиро фароњам кунанд.
Љомеаи байналмилалӣ низ њамон гуна, ки дар конфронсњои гуногун кӯмак ба Афѓонистонро ӯњдадор шудааст, бояд таваљљӯњи бештаре ба бозсозии кишвар ва њимоят аз сохторњои мављуд намояд. Зарурати њимояти љањонӣ аз Афѓонистон аз он љо ба миён меояд, ки масоили ин кишвар дар сурати идомаи шароити феълӣ, мањдуд ба марзњои Афѓонистон нахоњад монд ва минтаќаи Осиёи љанубӣ-ѓарбӣ ва марказиро низ тањти таъсир ќарор хоњад дод.
Нуктаи дигаре, ки бояд ба он ишора кард, наќши кишварњои минтаќа дар кӯмак ба истиќрори субот ва амният дар Афѓонистон аст.  бешак, кишварњои минтаќа, ба хусус њамсоягони Афѓонистон ба далели шинохти бештар, пайвандњои амиќи фарњангӣ, сиёсӣ ва таърихӣ бо Афѓонистон, зарфияти бештаре дар ќиёс бо нерӯњои фароминтаќавӣ барои бозгардондани субот ва коњиши мушкилоти мављуд доранд. Љумњурии Исломии Эрон мушаххасан ба ин зарфиятњои минтаќавӣ таваљљӯњ дорад ва бар ин бовар аст, ки тавсеаи њамкорињои минтаќавӣ ва афзоиши наќши њамсоягони Афѓонистон чи дар соњаи бозсозӣ ва чӣ дар заминаи мубориза бо гурӯњњои террористӣ ва ифротгаро, натоиљи муфидтаре њам барои мардуми Афѓонистон ва њам дар ростои иртиќои сулњ, субот ва амнияти минтаќа хоњад дошт. Ин масъаларо кишварњои минтаќа пеш аз ин ва дар солњои ишѓоли Афѓонистон дар замони Шӯравии собиќ таљриба кардаанд. Набояд фаромӯш кард, ки дар он њангом муљоњидони афѓонӣ бо кӯмак ва њимояти минтаќавӣ тавонистанд ба ишѓоли кишвари худ поён дињанд.
Њамкорони мӯњтарам,
 
Мавзӯи истењсол ва ќочоќи маводи мухаддир ба монанди пеш ба унвони яке аз муњимтарин мушкилоти Афѓонистон гиребонгири мардуми ин кишвар, минтаќа ва љомеаи байналмилалӣ аст. тибќи омори дафтари мубориза бо маводи мухаддир ва љиноятњои созмонёфтаи Милали Муттањид(UNODS), истењсоли маводи мухаддир дар Афѓонистон аз 185 тонна дар соли 2001 ба беш аз 8200 тонна дар 2007 расид ва тибќи њамин гузориш, коњиши андаки тавлиди маводи мухаддир дар солњои 2008 ва 2009 на ба хотири мубориза бо он, ки мутаассир аз хушксолӣ ва пурии бозор будааст. Бо камоли таассуф бояд пазируфт, ки сарфи назар аз њузури њаштсолаи нерӯњои хориљӣ, Афѓонистон њанӯз њам 92% афюни дунёро истењсол мекунад. Љумњурии Исломии Эрон њарсола барои љилавгирӣ аз ќочоќ ва транзити маводи мухаддир чанд миллиард доллар њазина карда ва шањидони зиёде низ дар ин роњ додааст. Мутаассифона, он гуна ки амалкарди нерӯњои хориљӣ нишон медињад, муќобила бо истењсол ва ќочоќи маводи мухаддир дар љузъи барномањои эшон нест. Дар њоле, ки маводи мухаддири истењсоли Афѓонистон ба саросари дунё интиќол меёбад ва дар сурати адами љиддияти Эрон ва дигар њамсоягони Афѓонистон дар љилавгирӣ аз транзити ин мавод ба Аврупо ва дигар манотиќ, оќибатњои он аёнтар хоњад буд. Њамчунин бояд дар назар дошт, ки тиљорати маводи мухаддир яке аз роњњои аслии таъмини манобеи молии гурӯњњои террористӣ ва шӯришӣ мањсуб мешавад. Ин тиљорат робитаи мустаќиме бо ноамнињои Афѓонистон дорад ва муќобила бо он таъсири муњиме бар коњиши нуфуз ва ќудрати гурӯњњои террористӣ хоњад дошт. Љумњурии Исломии Эрон бо доштани таљрибаи фаровон дар ин замина омода аст бо кӯмак ва њамкории кишварњои минтаќа барномаи љомеъеро барои муќобила бо истењсол ва ќочоќи маводи мухаддир дар Афѓонистон пешнињод намояд.
Матлаби дигаре, ки бояд ба он ишора кард, ташкили давлати нав дар Афѓонистон аст. Хушбахтона фарозу нишебњои интихоботи ахири Раиси Љумњур ба поён расид ва љаноби оќои Њамид Карзай барои як давраи панљсолаи дигар ба Раёсати Љумњурӣ интихоб шуданд. Љумњурии Исломии Эрон умедвор аст љаноби оќои Карзай дар солњои оянда битавонад бо барномарезии бењтар дар љињати коњиши мушкилоти мављуд ќадам бардоранд. Кӯшишњои муштараки њамаи аќвом ва мазњабњои дохилӣ дар атрофи мењвари вањдати миллӣ ва мушорикати бештари гурӯњњои сиёсӣ дар сохторњои њукуматӣ ва иртиќои њамгироии назарот ва дидгоњњои гуногун, дар канори густариши равобити дӯстона ва нек бо њамсоягон ва тавсеаи њамкорињои минтаќавӣ метавонад шароити мусоидеро пешорӯи мардум ва Давлати Афѓонистон ќарор дода ва,  дар нињоят, заминаи хуруљи нерӯњои хориљӣ ва супурдани масъулиятњои бештарро ба нињодњои миллӣ фароњам оварад.
Сиёсати стратегии Эрон, њимоят аз талошњои Њукумати марказӣ барои истиќрори субот ва амният дар кишвар аст ва дар ин масир аз њар гуна кӯмаке ба Давлат ва мардуми Афѓонистон дареѓ нахоњад дошт.
Дар поён бори дигар таъкид мекунам, ки имрӯза таљрибаи љањонӣ нишон додааст, ки бисёре аз бӯњронњоро метавон дар чорчӯби њамкорињои минтаќавӣ њаллу фасл кард. Ба мавзӯи Афѓонистон низ метавон дар њамин чорчӯб нигоњ кард. Њузури Афѓонистон дар созмонњои минтаќавӣ назири ЭКО, Иттињодияи кишварњои форсизабон, Созмони Конфронси Исломӣ ва Созмони Њамкории Шанхай ва њамкории бештар бо њамсоягон, потенсиали зиёде барои кӯмак ба бозгашти субот ва оромиш ба ин кишвар дорад. Бо истиќрори амният, мавќеияти геополитикии Афѓонистон дар пайванд додани Осиёи Марказӣ ва љанубӣ ва Ховари Миёна низ метавонад бори дигар наќши муњими ин кишварро дар муносибот ва тањаввулоти минтаќавӣ эњё кунад.
Мо умедворем, бо таваљљӯњи љиддитари љомеаи байналмилалӣ, њимоят ва њамкории кишварњои минтаќа дар чорчӯби манофеи муштарак, ва аз њама муњимтар, талош ва њиммати мардум, Давлат ва њамаи аќвоми ва гурӯњњои афѓон, дар ояндаи начандон дур шоњиди бозгашти сулњ, субот ва амният ба ин кишвари исломӣ ва поёни ранљу мењнати мардуми Афѓонистон бошем.
 
Аз таваљљӯњи њозирини мӯњтарам изњори сипос менамоям.
Вассалом алайкум ва рањматуллоњи ва баракотуњ.
 
 
 
 
 
 
Во имя Всевышнего
 
Текст выступления
г-на доктора Алиасгара Ше’рдуста- Чрезвычайного и Полномочного Посла Исламской Республики Иран в Республике Таджикистан
на Второй Международной конференции
«Центральная Азия и Афганистан: угрозы, возможности и перспективы»
)3-4 озар месяца 1388 г.(24-25 ноября 2009 г.))
Центр стратегичеких исследований
при Президенте Республики Таджикистан
 
 
 
Уважаемые дамы и господа, высокочтимые коллеги,
 
          Прежде всего считаю своим долгом поблагодарить организаторов Конференции за созданные им условия для обмена мнений и дискуссий по проблемам Афганистана.
          А также поздравляю присутствующих здесь афганских друзей по случаю избрания господина Карзая на второй президентский срок.
          Сегодня афганская проблема перешагнув рубежи региона, превратилась в мировую проблему, для разрешения которой потребуется всеобщая помощь. Прошло восемь лет со времени свержения режима Талибан и присутствия иностранных сил в Афганистане, однако ситуация в этой стране продолжает оставаться кризисной и все ещё не наблюдается ясная перспектива для преодоления этих трудностей. Несмотря на все предпринятые усилия неприемлемая безопасностная обстановка, расширение географии мятежа и увеличение контрабанды наркотических веществ в упряжке с неэффективной стратегией вооруженной борьбы против терроризма и экстремизма создали критическую ситуацию, вдвойне требующую пересмотра существующей стратегии и более внимательного отношения со стороны мирового сообщества.
          Исламская Республика Иран как исторический сосед Афганистана и в силу существования множества общностей между двумя народами обеспокоен нынешным положением дел в этой стране. Восстановление мира, стабильности и безопасности в Афганистане является одним из региональных приоритетов Ирана. На протяжение многих веков переплелись друг с другом наша история, культура, религия и обряды. Присутствие        более одного миллиона афганских братьев в Иране, большая протяженность общей границы двух стран, и нестабильность и кризис в этой стране вольно или невольно перекинется в Иран и другие соседы Афганистана. На данный момент главным вопросом является то, как и каким образом можно возвращать спокойствие и стабильность в Афганистан и регион?
          История Афганистана показывает, что иностранная сила никогда не могла создать в этой стране прочную безопасность и стабильность и, как раз, наоборот, с какими бы намерениями не вошла она в неё, сама стала определенным фактором дестабилизации. Рассмотрение афганской проблематики начиная с 2001 года показывает, что хотя благодаря помощи международного сообщества ощущается некоторое улучшение в жизненных условиях народа Афганистана, тем не менее не была достигнута главная цель прихода иностранной силы в Афганистан, то есть борьба с терроризмом. Беглый взгляд на события последнего года в Афганистане и увеличение статистики человеческих потер среди военных и гражданского населения по сравнению с предыдующих лет свидетельствует о несостоятельности военной операции против террористических и экстремистических групп. Мало того получен обратный результат: террористическим группам удалось увеличить свои ряды и расширить географию своих действий, тем самым усилить дестабилизацию.
          В действительности, предложенный путь урегулирования до сих пор не принёс желаемого результата и в случае продолжения прежной неудачной стратегии, будут продолжаться неудачи и их последствия заденут как народа и Правительства Афганистана, так и страны мира.
 
Дамы и господа!
 
          Исламская Республика Иран считает, что нельзя решить проблем Афганистана исключительно военным путем и возможность достижения военного успеха против мятежных сил с применением существующих способов – очень слаба. Для преодолении существующей ситуации следует больше чем прежде обратить внимание на особые условия Афганистана и специфический характер его народа. Ясно, что мусульманский народ и Правительства Афганистана больше чем кто –либо способны вернуть мир и спокойствие своей стране. Необходимо считаться с внутренным потенциалом Афганистана и содействовать ему. Реально то, что дружественным странам Афганистана следует уделить внимание на необходимость ускорения и совершенствования переустройства армии, полиции и сил безопасности этой страны для обеспечения прочной стабильности и ответственность за это деле возложить на афганские силы. Передача управления кризисом местным силам Афганистана на основе национальной стратегии можеть снять многие проблемы, связанные с противостоянием мятежных групп с иностранными силами и, с другой стороны, уменьшить мотивацию и почву для их упорной и широкомасштабной борьбы с иностранными силами.
Армия и силы безопасности Афганистана способны, чтобы в будущем с приобретением опыта и надлежащей военной техники полностью взять на себя ответственность за установление безопасности в стране и создать условия для вывода иностранных сил из страны.
          Международное сообщество следуя своим обещаниям о помощи, данные им в различных конференциях по Афганистану, должно больше сосредоточиться на возрождение страны и поддержку существующих структур.
          Необходимость общемировой поддержки Афганистана вытекает из того, что в случае продолжения нынешнего положения проблемы этой страны не будут ограничены только территорией Афганистана и окажут влияние на регион юго-западной и Центральной Азии.
          Следует указать и на роль стран региона в деле содействия установлению стабильности и безопасности. Исламская Республика Иран уделяет конкретное внимание этим региональным возможностям и считает, что расширение регионального сотрудничества и роли соседных с Афганистаном стран окажутся более эффективными как в деле возрождения Афганистана, так и в борьбе с террористическими и экстремистическими группами. Это поможет с одной стороны народу Афганистана, с другой – упрочению мира, стабильности и безопасности региона.
          Страны региона ранее и в годы оккупации Афганистана бывшим СССР испытали на себя это.
          Не следует забывать, что тогда афганские моджахеды с помощью и поддержкой региона смогли покончить с оккупацией своей страны.
 
Уважаемые коллеги!
 
          Проблема производства и контрабанды наркотиков как и прежде является одной из самых главных проблем как для Афганистана, так и для региона и международного сообщества.
          По данным Управления ООН по борьбе с наркотиками и организованной преступностью (UNODC) производство наркотиков в Афганистане росло с 185 тонн в 2001 г. до 8200 тонн в 2007 г. Согласно этой же информации причиной некоторого сокращения производства наркотиков в 2008-2009 гг. была не борьба с ним, а неурожайный год и насыщенность рынков сбыта. С большим сожалением следует согласиться, что невзирая на восьмилетное присутствие иностранных сил Афганистан все еще производит 92% мирового опия. Исламская Республика Иран ежегодно расходует несколько миллиардов долларов для предотвращения контрабанды и транзита наркотиков, претерпев при этом большие человеческие жертвы. К сожалению, как показывает действие иностранных сил, борьба с производством и трафиком наркотиков не входит в их планы, а произведенные в Афганистане наркотики перевозятся во все точки мира и, если не стойкость Ирана и других соседей Афганистана, проявляемая в продотвращении транзита этих веществ в Европу и другие районы мира, последствия этого процесса были бы более значительными. Также необходимо учесть, что торговля наркотиками является одним из основных способов финансового обеспечения террористических и мятежных групп. Эта торговля имеет непосредственную взаимосвязь с дестабилизацией обстановки в Афганистане и борьбы с ней и сильно повлияет на сокращение влияния и мощи террористических групп.
          Исламская Республика Иран имея за плечами большой опыт в этой области, готова с помощью и в сотрудничестве со странами региона предложить всесторонный план борьбы против производства и контрабанды наркотических веществ из Афганистана.
          Следует также указать на важность создания нового кабинета Правительства в Афганистане. К счастью пришла к своему финишу борьба, связанная с недавными президентскими выборами в Афганистане. Исламская Республика Иран надеется, что в последующие годы господин Карзай с более лучшей программой возмётся за сокращение существующих проблем. Приложение общего усилия представителей всех народностей и религиозных конфессий вокруг идеи национального единства и более активное участие политических групп в правительственных структурах и согласование различных взглядов и позиций с одной стороны и, расширение дружественных связей  со соседными странами и развитие регионального сотрудничества, - с другой, могут создать благоприятные условия для народа и Правительства Афганистана, которые наконец будут увенчаться уходом иностранных сил и передачей больших объязанностей национальным органам власти.
          Стратегическая политика Ирана нацелена на оказание поддержки Центральному Правительству ради установления стабильности и безопасности в этой стране и на этом пути не откажется ни от какой помощи народу и Правительству Афганистана.
          Наконец, хотелось ещё раз подчеркнуть, что мировой опыт показывает, что многие кризисы разрешимы в рамках регионального сотрудничества. В этих же рамках можно рассмотреть и афганский вопрос.
          Участие Афганистана в региональных организациях как ЭКО, сообщество персоязычных стран, Организация Исламской Конференции, ШОС и увеличение сотрудничества с соседными странами обладает большим потенциалом подмоги и содействия возвращению стабильности и спокойствия в эту страну.
          С воостановлением безопасности геополитическое расположение Афганистана в Центральной и Южной Азии и Среднего Востока может содействовать восстановлению важной роли этой страны в регионалных отношениях и изменениях.
          Мы надеемся, что благодаря усилению внимания Международного сообщества, поддержке и содействию стран региона в рамках взаимных интересов и, самое главное, благодаря усилиям и стараниям народа и Правительства, всех народностей и групп Афганистана в неотдаленной перспективе мы станем свидетелями возвращения мира и стабильности в эту исламскую страну и конца мучений и невзгод афганского народа.
 
 
Весьма благодарен Вам за оказанное внимание
Вассалом алайкум ва рањматуллоњи ва баракотуњ.
 
 


سازمان سرمایه گذاری و کمک های فنی و اقتصادی ایران متن کامل سخنرانی های دکتر علی اصغر شعردوست سفیر کشورمان در تاجیکستان معرفی فرهنگ های کشورهای فارسی زبان نظام‌ آموزشي‌ و چگونگي‌ ارزشيابي‌ مدارك‌ تحصيلي‌ دانشگاههاي‌ کشورهای مستقل مشترک المنافع و آسیای میانه سایت شخصي دكتر شعردوست
تهران : 3 درجه سانتی گراد
دوشنبه : -8 درجه سانتی گراد